Molimo vas, izaberite vaš jezik:

български - Čeština - Dansk - Deutsch - English
Español - Suomi - Français - Hrvatski - Magyar - Italiano - 日本語
Nederlands - Polski - Română - Русский - Slovenski - Srpski - Türkçe

Impresum

Krug prijatelja Bruna Greninga

Haidauer Strasse 6
DE-93107 Thalmassing
Tel.: +49 (0) 9453-998626
Faks: +49 (0) 9453-996593

Privacy Policy

Život Bruna Greninga

1949. godine, ime Bruna Greninga se preko noći našlo u žiži javnosti. Štampa, radio i TV dnevnici izveštavali su o njemu. Mesecima su zbivanja oko “Čudotvornog doktora”, kako su ga ubrzo nazvali, ostavljala ljude u mladoj republici bez daha. Snimljen je film, osnivane su naučne istraživačke komisije, vlasti su se na najvišim nivoima bavile tim slučajem. Ministar za socijalna pitanja u severnorajnsko-vestfaskoj oblasti optužio ga je za povredu Zakona o lekarskoj praksi, međutim, bavarski premijer je smatrao da se tako izuzetna i neobična pojava, kao što je Bruno Grening, ne može osuđivati paragrafima. Bavarsko ministarsvo unutrašnjih poslova okarakterisalo je njegov rad kao “delovanje iz ljubavi prema bližnjem”.

U svim slojevima društva diskutovalo se žučno i kontroverzno. Emocije su se rasplamsale. Sveštenici, lekari, novinari, pravnici, političari i psiholozi, svi su govorili o Brunu Greningu. Njegova čudotvorna isceljenja bila su za neke milostiv dar više sile, a za druge, šarlatanstvo. Međutim, istinitost tih isceljenja potvrđena je kroz medicinska ispitivanja.
Bruno Grening je rođen 1906. u Gdanjsku i nakon rata je izbegao je u Zapadnu Nemačku. Bio je običan radnik. Živeo je radeći najrazličitije poslove. Bio je stolar, fabrički i lučki radnik, dostavljač telegrama i montažer slabe struje. Najednom se našao u žiži interesa javnosti. Vest o njegovim čudesnim isceljenjima proširila se širom sveta. Iz svih zemalja su dolazili bolesnici, pisma molbe i ponude. Desetine hiljada onih koji su tražili pomoć, slivalo se u mesta u kojima je on delovao. Počinjala je revolucija u medicini.
Ali, bilo je i protivnika. Uticajni lekari, crkveni funkcioneri i nekadašnji saradnici, pokrenuli su sve da bi sprečili delovanje Bruna Greninga. Pratile su ga zabrane isceljivanja, kao i sudski procesi. Sva nastojanja da se njegovo delovanje smesti u priznate okvire, izjalovila su se, što zbog protivljenja merodavnih društvenih institucija, što zbog nesposobnosti njegovih saradnika ili njihove pohlepe za zaradom. Kada je 1959. godine Bruno Grening umro u Parizu, poslednji sudski proces protiv njega bio je u punom zamahu. Postupak je obustavljen bez izricanja konačne presude. Mnoga pitanja su ostala otvorena.

Tadašnja isceljenja

Dr.fil. A. Kaul je 1949. napisao brošuru o događajima u Herfordu.

Nekoliko navoda:
"Među onima koji su tražili isceljenje, a koji su u noći između 17. i 18. juna 1949. boravili u kući na Vilhelmovom trgu broj 7, nalazili su se i Englezi i Engleskinje, koji su čuli o delovanju Bruna Greninga. Pojavio se i jedan nemački lekar sa tri pacijenta. Bili su to jedan mladić sa tuberkulozom pluća i kostiju i ukočenom levom nogom, jedan dečak sa paralizom obe noge i mlada devojka sa neurološkim hroničnim glavoboljama.
Grening ne postavlja nikakvu dijagnozu. Mladiću obolelom od tuberkuloze, rekao je da obrati pažnju na kosti leve noge. “Šta sada osećate?” – “Vrelu struju u celom telu”. “A sada?” -“Trnce u levoj nozi.” “Sad podignite svoju levu nogu visoko kao ja!” Grening mu to pokazuje i diže svoju savijenu nogu do visine stomaka. Mladi čovek okleva. “Možete to da uradite baš kao i ja!” Bez vidljivog napora, mladić podiže svoju, do tada ukočenu nogu, u traženi položaj. Ne verujući, gleda u svoju nogu i u svog lekara. - “Je li moguće, mogu da pokrećem svoju nogu?!” “Sasvim ćete ozdraviti, ali će to kod vas biti sporo. Pišite mi!” I, okrenuvši se lekaru, reče:“Obaveštavajte me o toku”.
Dečak s obe paralizovane noge sedi pored svoje majke, držeći dve štake.“Dečače moj, ustani!” Majka upada u reč: “On ne može da ustane, paralizovan je!” Grening okrenu glavu prema njoj. “To ne smete da govorite!” gotovo grubo joj se obrati.”Držite bolest svog deteta! Dečače, ustani, možeš ti to!” Crvene mrlje na mršavom dečjem licu, usne mu drhte, suze teku niz obraze. Potreseni, brojni prisutni ljudi gledaju kako se dečak uspravlja iz naslonjača i stoji sam, bez svojih štaka. “A sad mi priđi!” Nesigurnim koracima prilazi Greningu koji mu pruža ruku i dugo ga gleda u oči. Nežno miluje dečaka po glavi i šalje ga nazad majci. “Treba polako nastaviti sa vežbom, ne preterivati, jer su noge još suviše slabe. Za povratak kući još koristi štake, koje ćeš uskoro moći da odbaciš!” Sreća u detetovim očima i majčina radost njemu su zahvalnost.
Mlada devojka sa hroničnim glavoboljama isceljena je i pre nego što joj se Grening obratio. Ne, ona više nema bolove. “Želite li opet da imate bolove? –“Ne, za ime Boga, ne!” čuje se iz devojčinih usta.
A lekar? Bez reči je gledao šta se događa. Pružio je ruku Greningu: “Gospodine Grening, stojim vam na raspolaganju. Odajem vam puno priznanje!”

Dr. Kurt Trampler napisao je 1949. godine knjigu o događanjima na Traberhofu u Rozenhajmu.

Nekoliko navoda:
“U jednoj od prethodnih noći (5/6. septembar) jedan lekar je doveo u kuću Karla Š., uzbuđeno tvrdeći da se ovom slepom čoveku iznenada vratio vid tu, na Traberhofu. Š. je pokazao potvrdu Univerzitetske klinike u Minhenu iz 1949. godine, na kojoj piše: ”Kod pacijenta Karla Š., rođenog 24.08.1914. postoji na desnom oku izraženo treptanje, ožiljci na rožnjači i urođena mrena. Sposobnost vida 1/20. Nedostaje levo oko. Time je pacijent, praktično, slep. Smanjena radna sposobnost iznosi 125%. Potreban mu je stalni pratilac. U potpisu- glavni lekar, dr E. Valser.” Taj slepi čovek je boravio na mestu na koje je Grening – tada iz okoline Bremena - odašiljao svoje isceljujuće talase. Uz burne pokrete on sada opisuje kako je odjednom imao osećaj da se u njegovim očima nešto menja i da je zatim ugledao konjsku glavu pod plavim neonskim svetlom, svetleću reklamu na krovu Traberhofa. Na kraju je cela okolina iznikla iz tame i on je mogao sve dobro da vidi. Prvi lekarski pregled, koji je obavio dr. Ceti, potvrdio je njegove navode. Dan nakon toga, povezao sam Š. u Minhen. Na autoputu mi je opisivao vozila koja je mogao da vidi na udaljenosti od više stotina metara. Govorio mi je šta vidi levo i desno od autoputa – od obližnjeg crkvenog tornja, do udaljenih brda. (…) Na moje pitanje šta je učinio da dobije isceljenje, rekao je da se molio i čekao. (…)
Odigravaju se dirljive scene kada Grening može slepom da povrati vid. U nekoliko slučajeva u kojima se vid sasvim iznenada vratio, srećnici su bili gotovo sasvim savladani neverovatnim preokretom svoje sudbine. Kako me je Grening izvestio, tu su bili i onii koji su rođeni slepi i kojima je prvo morao da se objasniti prizor sveta.”

Baronica Ani Ebner od Ešenbaha pamti različita zbivanja iz 1950/51. koja su se odigrala oko Bruna Greninga u Grefelfingu u Domu za strance, Vajkershajm.

Nekoliko navoda:
“Jednom je u drugom redu sedela mlada žena tužnog lica sa devetogodišnjom devojčicom. Kad je Grening upitao “Pa, mamice, šta osećate?” odgovorila je: “Na žalost, ništa, gospodine Grening!”
“Da, mamice, ne gledajte stalno u prošlost! Strah od nje još uvek je u vama, morate ga se rešiti. To se desilo tokom jednog bombardovanja. Zatekli ste se u nekoj baštenskoj kućici. Bili ste zatrpani, bili ste u osmom mesecu trudnoće. Kad su vas spasili, dete je došlo na svet, ali bilo je slepo. Je li tako bilo?”
Zapanjena, žena je odgovorila “Da, tačno tako!”
Na to će Bruno Grening: “Dakle, sada više ne mislite na to strašno vreme, čvrsto verujte u Božju pomoć i molite ga! Dete ne treba uvek da dovodite. Dovoljno je da mama čvrsto veruje.”
Osam dana kasnije žena je opet došla. S njenog lica je nestao zabrinuti izraz, podmladila se. Kad je Grening tad upitao, odgovorila je:” Da, danas kroz mene struji toplina i osećam se radosno i slobodno.” “Sad mamice, ostanite u ovome, uskoro će doći vreme.”
Nedelju dana kasnije žena je opet došla. Usred predavanja Bruno Grening joj je prišao, stajao neko vreme, pa rekao: “Mamice, u četvrtak u 17,20 časova odvedite dete u zamračenu prostoriju. Progledaće i pošto još nikad nije videla boje i oblike stvari, biće preplašena, a od straha bi mogla da se razboli. Navikavajte je postepeno na sve što je okružuje!”
Pošto me je taj slučaj naročito zainteresovao, raspitala sam se i nešto kasnije saznala da se sve odigralo tačno onako kako je Bruno Grening rekao. Nakon nekoliko godina još jednom sam pitala Bruna Greninga za tu devojčicu i saznala da ona vidi normalno, kao da nikad nije ni bila slepa.
Jednom su u invalidskim kolicima dovezli jednu mladu ženu snežno belog lica. Za vreme predavanja se onesvestila i izgledalo je kao da je mrtva. Bruno Grening je samo bacio kratak pogled na nju i umirivao prisutne, koji su se zabrinuli, a naručito muškarca koji je sedeo pored nje. Nakon tačno pola sata, ona se probudila i protegla. Obrazi su joj bili rumeni. Ustala je iz kolica i pošla prema Greningu, još pomalo nesigurno, ali sa sjajem i iznenađenjem u očima. “Lepo je, draga moja gospođo, kada čovek može opet stajati na svojim nogama i kada, uz to, srce opet kuca normalnim tempom. Ali, ne pokušavajte odmah nadoknaditi izgubljene godine. Polako uvodite telo u njegove dužnosti!” Kada je žena htela da zahvali, Grening je rekao:
“Zahvalite Bogu! Ja sam samo njegov mali pomoćnik. Sad dokažite da ste zaista Božje dete!”
Čovek koji je dovezao u kolicima, potresen je ustao i rekao: “Gospodine Grening, ja sam njen suprug i lekar sam. Za mene je moja supruga bila neizlečiv slučaj, iako sam sve pokušao. A ona je imala samo jednu želju, da dođe kod Vas. Bio sam uveren da će umreti još na putu ovamo, jer je njeno srce bilo tako bolesno, da je svaki pokret bio opasan po život. Potresen sam ovim čudom i jedva mogu da verujem!”
Plačući od sreće izbacio je napolje prazna kolica. On i njegova žena seli su na stolice i zajedno slušali predavanje koje je trajalo dva sata. Često je sa strane ispitivački gledao svoju ženu, kao da prvo mora da navikne na prizor njenog zdravog, srećnog izgleda.
Pozadi su često sedeli gluvi. Grening je sasvim tiho postavio pitanje: “Kad govorim ovako glasno, možete li me čuti?” Odgovor: “Da, razumem svaku reč, kad govorite tako glasno i u glavi mi zuji i bruji”. Svi su se nasmejali, jer su tek tad shvatili kako je Grening tiho postavio to pitanje.

Od prve zamisli do gotovog filma

Nakon što je 1993. okončan rad na igranom filmu “Čudotvorni apostol” i posle njegovog prikazivanja u bioskopu, počele su pripreme za novi, još bogatiji projekat: Bioskopski film o životu Bruna Greninga
Cela 1994. godina prošla je u pripremama i istraživanjima. Pregledan je arhivski materijal, proučavani su novinski izveštaji, sakupljano je sve više i više podataka i činjenica.
U februaru 1995. godine pala je prva klapa. Počelo je višegodišnje putovanje tragom jednog fenomena. Napravljeno je preko 80 intervjua sa svedocima. Pretražena su originalna mesta dešavanja od Gdanjska do Pariza. Scene su snimljene i prikupljeni su originalni snimci iz filmskih arhiva. Stotine fotografija,dijapozitiva i dokumenata uklopljeno je u film. Poslednji intervjui snimljeni su početkom 2000. godine, poslednji dokumenti 2002.
Izuzetan događaj je bila “Scena na Traberhofu” u maju 1997. godine, sa više od 2000 statista. Bilo je potrebno više nedelja priprema. Trebalo je naći statiste, nabaviti na stotine kostima, tehničke opreme, sastaviti filmski tim i pribaviti odobrenja.
Prvi statisti doputovali su već pre podne. Iako se snimalo tek uveče, već je stiglo na stotine privatnih vozila i desetine autobusa. Polako se punio prostor ispred navodnog Traberhofa, jedne seoske kuće u blizini Rozenhajma, koja je pomoću kulisa i raznih rekvizita podsećala na Traberhof iz 1949. godine.
Filmski tim obuhvatao je preko 70 osoba, koje su bile zadužene za maske, frizure, kostime, kulise, osvetljenje itd. Čim se smračilo, počelo je snimanje. Sve je trebalo da bude gotovo do jutra. Iznenada je agregat prestao da radi. Kasnije su počeli problemi sa kamerom. Trebalo je nabaviti rezervne delove iz Minhena…
Uprkos svim teškoćama, pred svitanje je sve je bilo snimljeno. U 6 sati ujutro mesto, na kom je još nedavno kampovalo 2000 ljudi, bilo je kao metlom pometeno. Ništa nije podsećalo na zbivanja iz prethodne noći.
Ukupno je snimljeno preko 70 sati filma. Nakon toga, trebalo je to mnoštvo materijala pregledati, sortirati i montirati. Uskoro je postalo jasno da prvobitni koncept, da se napravi samo jedan celovečernji film, ne može biti realizovan. Tema nije mogla da se obradi u dva sata, niti život Bruna Greninga da se stisne u standardni format. Trebalo je tri filma za to, u trajanju od skoro 5 sati.

Neobična tema, neobičan film, neobičan format.

Fenomen Bruno Grening

Sadržaj

Bruno Grening (1906. – 1959.) je 1949. godine je postao poznat širom sveta kroz nebrojena isceljenja duhovnim putem. Ovo se desilo kad su uspesi njegovog delovanja dospeli u javnost i kad je sve više ljudi počelo da stiže kod njega tražeći pomoć.

Nekoliko vodećih lekara u medicinskoj upravi, ne žele to da prihvate i dobijaju od lokalnih vlasti za Greninga zabranu isceljivanja. Oni ga optužuju da je prekršio Zakon o isceljivanju. Ipak, ova zabrana je bila nezakonita, zato što on nikad nije tretirao ljude na medicinski način. Uprkos tome, za vreme njegovog života su ga ovom optužbom gonili i javno i sudski.

Ispunio je svoju misliju, nošen saosećajem i nesebičnom ljubavlju prema bližnjima, do svog odlaska kući. Preko 50 svedoka izveštaju u filmu o ličnim iskustvima s njim.

Mišljenja gledalaca

5.10. gledala sam film. Još uvek sam, danima posle toga, pod jakim utiskom priče o Brunu Greningu. Film propagira visoke moralne principe, jednakost bogatih i siromašnih, stavlja u prvi plan čoveka kao čoveka, poštenje… Fascinirao me gospodin Grening i svi ljudi kojima je pomogao, a koji su mu uzvratili naklonošću. Posebno cenim njihove objektivne priče i nadam se da će njegov zavet zauvek trajati.

Preko filma, čovek Bruno Grening mi je postao mnogo bliži. Naročito mi se dopala njegova ljubav prema svim živim bićima. Takođe, postalo mi je mnogo jasnije koliko je bio nesebičan. Često sam osećala jake trnce u telu i kasnije mi je trebalo izvesno vreme da se “saberem”. Film je imao vrlo snažan energetski uticaj. Takođe, svaka pohvala “stvaraocima” filma.

…naročito je dobro što je Bruno Grening prikazan kao saosećajan i pun ljubavi. Konačno, Božja ljubav je ta koja isceljuje. Mogao sam jasno da osetim tu spasonosnu struju ljubavi.

Vrlo upečatljiv film, koji pokazuje da povezanost sa Bogom može doneti tako mnogo isceljenja kod nas, ljudi. Bog je život, Bog je ljubav. Bog je samospoznaja. Grozno je što su se tako borili protiv Bruna Greninga, iako je on želeo samo dobro.

Film nam se jako dopao i ostavio je na nas jak utisak. Slike i izjave svedoka su bile vrlo poučne. Film je, iako tako dug, protekao bez imalo dosade, kao da je proleteo. Bili smo zapanjeni time, kako su mediji koristili svoju moć da naškode Brunu Greningu.

Film me duboko dirnuo stvorivši utisak da je Bruno Grening uzor suprotnosti svemu materijalnom. Davanje i primanje na jedan drugi način. Velika pomoć za moje pacijente.

U minhenskom bioskopu “Maxim”, uprkos dužini, gledaoci su sa velikom pažnjom pratili prikazivanje filma. Za mene, koji imam 52 godine, film je bio interesantan sa istorijskog stanovišta, jer, naravno, nemam nikakva iskustva i sećanja o tom vremenu. Osim toga, smatram poruku i izjave u filmu značajnim i vrednim pažnje. Pozabaviću se duže time. Rado bih gledao još nešto pobliže o životu Bruna Greninga. Mešavina dokumentacije, filmskih igranih scena i uverljivih izjava svedoka jako mi se svidela. Oživela je film i učinila ga zabavnim.

Vrlo upečatljiv film, mogla sam da promenim svoje mišljenje o Brunu Greningu. (92 godine). Obavezno treba pogledati ovaj film.

Duboko su me dirnuli film i sudbina Bruna Greninga. Film je izvrsnog kvaliteta i pušta da činjenice govore same za sebe.

Ne bih otišla na tako dugu projekciju da sam znala da film ima tri dela. Ne mogu da izdržim dugo sedenje. Ali, na moje veliko iznenađenje, nisam osećala ni bolove u leđima, ni umor. Shvatanje nečeg “velikog” bilo je vrlo okrepljujuće.

Vrlo upečatljive scene, film je urađen s mnogo osećajnosti i ljubavi. Uspešna montaža – film dopušta da se približimo Brunu Greningu kao čoveku. Učvrstio je moje uverenje da je on jedan veliki iscelitelj.

Kao što su mi skrenuli pažnju, tokom filma sam zauzela otvoreni položaj tela i zaista, sve vreme sam osećala trnce u rukama, a onda u celom telu. Osetila sam istezanje u bolnim delovima tela i imala sam osećaj da se u mom telu nešto vraća u ravnotežu. Imala sam obostranu skoliozu i zbog toga bolove u lumbalnom delu kičme. Sada više nemam bolove. Ovaj film je vrlo duboko uticao na mene. I sada puštam da ta isceljujuća energija teče kroz mene… U svakom slučaju ću ovaj film dalje preporučiti.

Fenomen isceljenja

Sadržaj

Pri prvom sustretu s Brunom Greningom gospođa Grete Hojsler (1922.-2007.) je dobila isceljenje od tri "neisceljive" tegobe. Njena zahvalnost i ljubav prema bližnjima bile su tako velike, da je 1979. godine osnovala Krug prijatelja Bruna Greninga. Do njenog odlaska kući borila se da svi ljudi širom sveta saznaju za Učenje Bruna Greninga i dožive Božanski Heilstrom (Hajlštrom), isceljujuću struju. Sve više zainteresovanih dolaze do Kruga prijatelja kroz preporuke, informativna predavanja, kao i kroz iskrene molitve Bogu.

"Fenomen isceljenja" - Ovaj film pokazuje, da danas puno ljudi širom sveta dobijaju čudotvorna isceljenja. Doktori MWF grupe Kruga prijatelja komentarišu isceljenja i izevštavaju o svojim iskustvima. I druge izvanredne aktivnosti u krugu prijatelja bivaju predstavljene.

Ovo sve podržavaju 13000 pomagača volontera i dobrovoljni prilozi prijatelja, niko na tome ne zarađuje.