Fenomen Bruno Gröning
Tragovima “Čudotvornog iscelitelja”
Bruno Gröning

Od prve zamisli do gotovog filma


Jedan od 80 vremenskih svedoka.
Nakon što je 1993. okončan rad na igranom filmu “Čudotvorni apostol” i njegovog prikazivanja u bioskopu, počele su pripreme za novi, još bogatiji projekt:

Bioskopfilm o životu Brune Gröninga

Cela 1994. godina bila je ispunjena pripremama i istraživanjima. Pregledavao se arhivski materijal, proučavana su novinski izveštaji, sakupljalo se sve više i više podataka i činjenica.

U februaru 1995. godine pala je prva klapa. Započelo je višegodišnje putovanje tragom jednog fenomena. Izvršeno je preko 80 intervjua svedoka. Pretražena su originalna mesta dešavanja od Gdanjska do Pariza. Igrane su scene snimljene i prikupljeni su originalni snimci iz filmskih arhiva. Stotine fotografija,dijapozitiva i dokumenata uklopljeno je u film. Poslednji intervjui snimljeni su početkom 2000. godine, poslednji dokumenti 2002.
Vremenski svedok Dr. Nebelsiek susreo je Brunu Gröninga 1949. u Wangerooge i bio svedok više isceljenja.

Više od 2.000 statista ponovo oživljavaju nekadašnja događanja na Rosenheimskom Traberhofu (hipodromu). 		Izuzetan je događaj bila “Scena na Traberhofu” u maju 1997. godine, sa više od 2000 statista. Bilo je potrebno više nedelja pripreme. Trebalo je naći statiste, nabaviti na stotine kostima, tehničke opreme, sastaviti filmski tim i pribaviti odobrenja.
Prvi statisti doputovali su već pre podne. Iako se snimalo tek kad se smračilo, već je stiglo na stotine osobnih vozila i desetine autobusa. Polagano se punio prostor ispred navodnog Traberhofa, jedne seoske kuće u blizini Rosenheima, koja je pomoću kulisa i raznih rekvizita podsećala na Traberhof iz 1949. godine.
Saradnici na kostimima imaju pune ruke posla.

Celu noć statisti stoje i čekaju pred Traberhofom (hipodromom) kao što su nekad 1949. činili tražitelji pomoći.


Filmski tim obuhvatao je preko 70 osoba, koje su bile zadužene za maske, frizure, kostime, kulise, osvetljenje itd. Čim se smračilo, krenulo se s radom. Sve je trebalo biti gotovo do jutra. Iznenada, agregat je prestao da funkcioniše.Kasnije su se pojavile poteškoće s kamerom. Morali su da se nabave rezervni delovi iz Münchena…

Uprkos svim poteškoćama, kratko pre svitanja, sve je bilo snimljeno. U 6 sati ujutro, mesto, na kojem je još kratko pre toga kampovalo 2000 ljudi, bilo je kao metlom pometeno. Ništa nije podsećalo na zbivanja iz prethodne noći.

Ukupno je snimljeno preko 70 sati filma. Nakon toga, trebalo je to mnoštvo materijala pregledati, sortirati i izrezati. Uskoro je bilo jasno da prvobitni koncept, da se izradi samo jedan celovečernji film, ne može biti realizovan. Tema nije mogla da se obradi u dva sata, niti život Brune Gröninga da se stisne u standardni format. Trebalo je tri filma za to, u trajanju od skoro 5 sati.


Radovi na snimanju za prvu scenu Dokumentarnog Filma.
Neobična tema, neobičan film, neobičan format.