Život Brune Gröninga |
 |
||
|
|||
 |
|
1949. godine, ime Brune Gröninga se preko noći našlo u središtu javnosti. Štampa, radio i TV dnevnici izveštavali su o njemu. Mesecima su zbivanja vezana uz “Čudotvornog doktora”, kako su ga ubrzo nazvali, ostavljala ljude u mladoj Republici bez daha. Snimljen je film za bioskop, sazivane su naučne istraživačke komisije, vlasti su se bavile tim slučajem na najvišim forumima. Ministar za socijalna pitanja u severnorajnsko-westfalenskoj oblastioptužio ga je za povredu zakona o lekarskoj praksi, međutim, bavarski ministar predsednik je smatrao da se tako izuzetna i neobična pojava, kao što je Bruno Gröning, ne može osuđivati paragrafima. Bavarsko ministarsvo unutarnjih poslova okarakterisalo je njegov rad kao “delovanje iz ljubavi prema bližnjem”. |
|
 kod Rosenheima. ');)
|
|||
|
|||
U svim slojevima društva diskutovalo se žučno i kontroverzno. Emocije su se rasplamsale. Sveštenici, lekari, novinari, pravnici, političari i psiholozi, svi su govorili o Bruni Gröningu. Njegova čudotvorna isceljenja bila su za neke čudotvoran dar više sile, a za druge, šarlatanstvo. Međutim, istinitost tih isceljenja potvrđena je putem medicinskih ispitivanja. |
|
 dokumentovana od strane lekara. ');)
|
|
|
|||
 kod Rosenheima da bi im se obratio Gröning. ');)
|
|
Bruno Gröning, rođen je 1906. u Gdanjsku i nakon rata, kao prognanik iz svoje domovine, emigrirao je u Zapadnu Nemačku. Bio je običan radnik. Živio je radeći najrazličitije poslove. Bio je drvodjelja, fabrički i lučki radnik, dostavljač telegrama i montažer slabe struje. Najednom, našao se u središtu interesa javnosti.Vest o njegovim čudesnim isceljenjima proširila se širom sveta. Iz svih zemalja, dolazili su bolesnici, pisma molbe i ponude. Desetine hiljada onih, koji su tražili pomoć, slivalo se u mesta u kojima je delovao. Počinjala je revolucija u medicini. |
|
|
|||
|
Ali, bilo je i protivnika. Uticajni lekari, crkveni funkcionari i nekadašnji saradnici stavili su sve u pokret, da zaustave delovanje Brune Gröninga. Pratile su ga zabrane isceljivanja, kao i procesi. Sva nastojanja da se njegovo delovanje smesti u priznate okvire, izjalovila su se, što zbog protivljenja merodavnih društvenih tela, drugo, što zbog nesposobnosti njegovih saradnika ili njihove pohlepe za profitom. Kada je 1959. godine Bruno Gröning umro u Parizu, poslednji proces protiv njega bio je u punom zamahu. Postupak je onda bio obustavljen bez izricanja konačne presude. Mnoga su pitanja ostala otvorena. |
|
;)
|
|
