Isceljenje Angine pectoris i nedostatka vazduha kod koronarne bolesti srca (sužavanje koronarnih arterija srca).

Christa Nehm (64), Zajednica Baunatal

Od 1984 godine, kod mene su nastupile prve srčane tegobe (osećaj pritiskanja i tesnoće) kao i nedostatak vazduha, što se tokom godine pogoršavalo, uprkos uzimanju lekova.

U decembru 1991. zaoštrile su se tegobe, u smislu nedostatka vazduha i bolova oko srca. Bolovi su se širili i od leve nadlaktice prema vratu, sve do vilice. Ove su tegobe nastupale pri obavljanju kućnih poslova i penjanju uz stepenice. Pomoću velikog katetera za srce, u februaru 1992. godine, ustanovljeno je da sam, i ne znajući, pretrpela infarkt stražnjeg zida srca. Koronarne arterije srca na više su mesta bile sužene čak 70-90%.

Zatim je usledio tretman pomoću balonskog katetera, tokom koga je nastupio prestanak rada srca, usled velikog infarkta prednjeg zida. Međutim, odmah su me reanimirali. Nakon ovog tretmana ipak su ostala suženja od oko 40%.

Pet nedelja nakon otpuštanja iz bolnice još uvek sam bila tako slaba da sam mogla obavljati samo lagane kućne poslove, sedeći. Lekari koji su vršili taj tretman, otpustili su me s rečima: “Više ništa ne možemo učiniti za vas, osim redovnih kontrola kateterom. Nećete više nikada biti potpuno zdravi. Budite srećni ako se stanje ne bude pogoršavalo.”.

U junu 1992. morala sam se, zbog preostalog suženja arterija, podvrgnuti ponovnom tretmanu kateterom. Idući je usledio četiri meseca kasnije. Pri tome je opet došlo do prestanka rada srca.

Usled infarkta srca bila sam još iscrpljenija nego pre tretmana i suženje arterija i dalje je iznosilo 30-40%. Zbog toga sam uzimala veliki broj tableta. Osim toga, odredili su mi lečenje, koje nije imalo nikakvog rezultata.

Sve do uvoda u Učenje, zadržala se kod mene ograničena sposobnost opterećenja. Morala sam izbegavati svaki napor. Mogla sam obavljati samo lakše kućne poslove i to, sedeći. Spremanje kreveta, pranje prozora, usisavanje prašine, više nisam mogla obavljati. Takođe, više nisam mogla ići visoko uz stepenice. Već i pri najmanjem naporu, nestajalo mi je vazduha i nastupao bi osećaj pritiska u desnoj strani grudi. Na kraju, mogla sam hodati najviše do 500 metara.

U jesen 1994, putem knjige “Revolucija u medicini” saznala sam za Krug prijatelja Brune Gröninga. U početku nisam htela ništa da čujem o tome, i govorila sam “što je pokvareno, pokvaren je, meni više niko ne može pomoći”. Ali, moja snaha i moj muž savetovali su mi da bar jednom odem tamo, jer nemam šta da izgubim. Tako sam 25. novembra 1994. uvedena u Učenje Brune Gröninga.

Tokom jedne manifestacije Zajednice, u decembru 1994, iznenada sam dobila jake bolove srca, koji su nakon kratkog vremena nestali. Tu i tamo nastupale bi Regelungen, koji su se manifestovali kao moje staro stanje bolesti.Nastupali bi, naprimer, pri uzrujavanju. Napadi su postajali sve slabiji, od nedelje do nedelje, mogla sam podneti sve veće opterećenje i bila sam u stanju, lagano, uz pauze, da se penjem uz stepenice.Više od toga nije bilo. Na uobičajene kućne poslove nisam mogla ni pomišljati, do dana mog potpunog isceljenja, na dan smrti Brune Gröninga, u januaru 1995.

Pošto su mi uvodna predavanja činila tako dobro, tog sam dana ponovo došla. 26.januara 1995. prisustvovala sam jednom sastanku Kruga prijatelja. Tamo sam imala osećaj kao da mi neka ruka nešto izvlači iz grudi. Nisam imala nikakve bolove. Pomislila sam “sad će sve biti dobro!” Sledećeg jutra počela sam obavljati kućne poslove. Po prvi put nakon februara 1992, uzela sam u ruke usisivač. Mogla sam se više opteretiti. Nakon osam dana presvukla sam krevete. Stanje se stalno poboljšavalo. Kakav predivan osećaj! Od tada, opet se mogu sama starati za svoje domaćinstvo, raditi u vrtu i satima pešačiti. Penjanje stepenicama više mi ne predstavlja nikakav problem, čak ni sa teškom korpom za rublje. Od tada je sasvim nestao moj strah od smrti.

U novembru 1995. otišla sam na kontrolni lekarski pregled u kliniku za srce. Stavili su mi veliki kateter za srce. Pregled je protekao sasvim bez problema. Pri tome, lekar više nije mogao uočiti nikakva suženja arterija. Ponovo sam mogla podnostiti potpuna opterećenja.

Lekarski komentar:

Gospođi Nehm je 1991. godine postavljena dijagnoza koronarnog srčanog oboljenja (sužanje koronarnih arterija srca). Izvesno proširenje (PTCA) postignuto je 18.02.1992. terapijom balonskog katetera. Pri tome je došlo do vrlo obimnog infarkta prednjeg zida i do treperenja komora, tako da smo gospođu Nehm morali oživljavati.

Uprkos svim lekarskim merama, ostala je samo vrlo ograničena sposobnost opterećenja, što je gospođa Nehm jasno opisala u svom izveštaju o uspehu. To je dokumentovano i u lekarskom izveštaju od avgusta 1994, dakle, kratko nakon uvoda u Učenje Brune Gröninga. Na vežbama za srce i krvotok, ona je mogla podneti opterećenje od samo 15 W. To je najniži stupanj opterećenja.

Činjenica je da je primanjem Heilstrom i sleđenjem Učenja Brune Gröninga, gospođa Nehm ozdravila od teških tegoba srca. S lekarskog stanovišta, s obzirom na težinu oboljenja, to se nije moglo očekivati. Ponovo stečena sposobnost da podnosi opterećenja potvrđena je dodatno u zvaničnim pojašnjenjima njenih vlastitih izjava. Osim toga, njena ponovo stečena sposobnost, dokumentovana je i u rezultatima lekarske kontrole, u avgustu 1999. Pri tom je gospođa Nehm, pri snimanju EKG-a uz opterećenje, mogla podneti opterećenje od 75 Watt. Isto važi i za lekarske kontrole rada srca. I tu je nastupilo normalizovanje.1992. ustanovljena je sposobnost rada srca od 26%, a pri lekarskoj kontroli 1999. godine, bila je 52%. Ta je vrednost u granicama normale. Tu je i merenjem potvrđeno ono, što se manifestovalo ponovo zadobijenom radnom sposobnošću.

M.K